Ова књига је настала из потребе за бољим разумевањем феномена екстремизма који је варијабилног и мултидимензионалног карактера и који је условљен временом, простором, културолошким, политичким, религијским и многим другим факторима. Да би се разумела комплексност феномена насилног екстремизма, потребно је приступити му са различитих истраживачких становишта, а ова књига пружа управо ту ширину и тај приступ.
Овај приручник садржи десет радионица које покривају следеће теме: идентитет, самопоуздање, асертивна комуникација, решавање конфликата, емпатија, стереотипи, предрасуде, дискриминација, култура и проблеми везани за културни идентитет. Њихов циљ је да изгради резилијентност на радикализацију и насилни екстремизам код младих кроз подучавање о темама релевантним за превенцију радикализације.
Главни циљ ове студије је био да процени потенцијал за радикализацију и насилни екстремизам међу младима у Србији и да истражи заштитне факторе и факторе ризика за ове феномене.
Каква је перцепција младих о дискриминацији, милитаризму, информисању и генералном политичком животу у Србији? Више детаља о свему погледајте у истраживању јавног мњења које је Центар за слободне изборе и демократије (ЦеСИД) спровео у оквиру пројекта „Насилни екстремизам и млади: од дезинформације до радикализације“.
Филм „Талас“ на импресиван начин показује колико брзо демократске структуре могу да се уруше и да настану процеси радикализације.
Жена ће проживети своју најгору ноћну мору када открије да се њена ћерка радикализовала и да планира да побегне у Сирију.
Шпанија је 2017. године претрпела два терористичка напада која су починили млади чланови њене заједнице. Како се ово могло догодити?